Usnula sam noćas san, san čežnjom istkan… Prostrane sobane i glazbu iz nekih davnih vremena… Poznate i nepoznate ljude, među njima tebe… Točiš vino iz vrča starog i pružaš komad toploga kruha… Pozivaš da sijednemo na pod, pod od zemlje… Očima punim čežnje, bez riječi gvoriš sve… Ruke po zemlji klize jedna prema drugoj, lagano, neopazno… A kada se skoro dotakoše, sve se pretvori u zlatan prah… Svi osijećaji i čežnje se sljubiše… O kakav neobičan, božanski osjećaj… Riječi nisu dovoljne da opišu sve ovo… Duša opijena, savršenstvom unutarnjeg nemira... Odjevena u svilu i mirisne boje, još dugo će u sebi čuvati, ove trenutke i trenutne osijećaje moje…
#Poezija
San
Skupnost Pozitivk
Komentarji
2Dragi hierhod!
Nostalgija po bližnjih naredi svoje.
Hvala za pohvale ter čudovit komentar.
Želim ti lahko in mirno noč!
Lp,
Dunja
Draga Dunja!
Ne morem ti opisati, kako mi je všeč tale pesem...! Zares si nadgradila samo sebe... svoj stil...svoj izraz...!
Ne najdem besed, ki bi ti dovolj dobro pokazale moje navdušenje in občudovanje...!
Dejansko se tele posmi ne more komentirati...! Lahko se samo meditira in premišljuje o njej...z željo, da tudi sam doživim in občutim nekaj tega, kar si ti...!
Želim ti lep in vesel večer!
hierhod
Na isto temo
Prejšnji članek na to temo
Če si zares ljubljen
