Pokrivaju nas godine, kao sitne pahuljice, mi još uvijek nemamo vremena za sebe, za nas, za prijatelje. Vučemo, crnčimo brez predaha, gledajuči samo na sat, želeći da bi još što stekli. Nepomislimo da je život samo visoki val nad valovima, kroz njega galopiramo kao izgubljeni konji jeseni. A ljubav! Ona traje dok nas život progoni. Kada jednoga dana, hladnoća pokuca na varata, tada će biti prekasno za nas, za prijatelje za blago stečeno brez predaha. Ostat će samo dvije suze na izmučenom licu i jedan dugi viječni pogled za kraj.
#Poezija
Izgubljeni u vremenu
Skupnost Pozitivk
Komentarji
5Hej Jože,
Dragi Jože k. baš sam vesela tvoga komentara,
hvala ti na tim ljepim riječima.
Drago mi je da moju pjesmicu tako pozitivno vidiš.
Puno, puno druženja i ljepih trenutaka sa onima koje voliš i
onima koji tebe vole, ti iz srca želim,
Dunja
Dragi moji dečki,Hierhod i Kanika,
Hvala vam na vašim komentarima,
drago mi je da ste razumijeli bit pjesme.
Zato , živimo, volimo i cijenimo sebe i one koji to zaslužuju.
Sve ljepo i svako dobro vam želim,
Dunja
Način, s katerim se sprehajaš skozi čas v pesmi, je prijeten malce drugačen....predvsem pa vabljivo privlačen.
Tako ga sprejema jaz. Lepo !
Jože
Draga Dunja!
Prekrasna pesem! Tako resnična je!
Človek slej ko prej pride do tega spoznanja.
Želim ti lep dan!
hierhod
Pozdravljena Dunjo, pridružujem se predhodniku, pesmica je stvarno lepa. V njej se dotakneš časa, kateremu nihče ne uide. Pehanje za dobrinami je naš vsakdanjik, kateremu se ne da, ali pa skoran ne da izogniti. Sigurno pa v tem tempu trpijo druge vrednote, predvsem odnos do bljižnjih in do prijateljev. Lepo si to v svoji pesmici izpostavila, čestitam Ti.
lp, fp-Kanika
Na isto temo
Prejšnji članek na to temo
Pot
