Lepe misli...

»Prvi april je dan, ko se spomnimo, kaj smo ostalih 364 dni v letu.« Mark Twain za tolažbo imamo prestopna leta ;-)

Onaj sam kog volim Mislim na tebe da bih znao ko sam Da te zaboravim ne bih znao gde sam. Znam da sam tamo gde za tobom čeznem Držim te na umu da se ne izgubim. Onaj sam kog volim Taj sam na kog mislim. Matija Bećković

Senca Brez pomladi so se zbrali odločili kako krojili, da boru senco bi odgnali nato, še žejo pogasili. A bor le nemo gledal je v žago breze. Zimzelen, vsem,bi rad povedal, da motorki je posodil glas zareze. Brez iskre, vetru ponudile svoje so obličje, sposojen glas ječi od sile utihnile, pesmi ptičje. Še vrabci pobegnili so iz krika vest, v daljave že odnesli, o bolečini in ljubezni stika, da tam, sam bor stoji, brez misli. Danilo

Ena simpa za danes, (pa naj se že končno ulije ta dež) http://www.youtube.com/watch?v=AQ9zeDd0mpg lep dan

Rasti tiho, rasti, hrast mogočni... Grom in strela onemela veter veje pisan list tiho poezija šelestela nikjer ni čutiti zavist. Danilo

Pravilna ishrana Kad sam je sreo bila je mlada Ljubavi puna i napola gladna Nije zbog rime i nije iz vica I ja sam tada jeo ko ptica Svaka je njena potreba mala Živi uglavnom od ideala Čitam joj pjesme, ona mi guče Na stolu hladan gulaš od juče Na stolu skroman paket od kuće Smrznuta jela, ali postelje vruće Divno je rasla, sa stasom breze Na plodnom tlu studentske menze Ali kao i drugi kad život srede I ljubav moja sad više jede A ponekad i ja dok misli lete Oborim pogled na kotlete Nježno me gleda moja metresa I smiješi preko miješanog mesa O, nikom ne dam tu ljubav staru Šapćem joj preko šnicle na žaru I uskoro tako, htjeli ne htjeli Svi mi ljubimo manje a više bi jeli Pa ipak nježne riječi se nađu Hoćes li, mila, malo gorču ili malo slađu Kažu da još je lijepa ko slika Al je ne vidim od jelovnika To biva tako svuda na svijetu Naša je ljubav već pri desertu Arsen Dedić

Djošuov zen Djoša je počeo učiti zen kada mu je bilo šestdeset godina i nastavio dok mu nije bilo osamdeset, kada je spoznao zen. Podučavao je druge od svoje osamdesete godine. Jednom ga jedan učenik upitao: "Ako nemam ništa na umu, što da radim?" Djoša odgovori: "Izbaci to van." "Ali ako nemam ništa kako to mogu da izbacim?", nastavi ovaj s ispitivanjem. "Pa", reče Djoša, "onda to iznesi."

Đorđe Balaševiš: Nekima se čini da su moje pesme sve iste...Shvatam ih potpuno....Meni su, na primer, one Einsteinove formule sve iste....Nismo svi svemu dorasli.....

Subhuti je bio Buddhin učenik. Bio je u stanju shvatiti moć praznine, gledište da ništa ne postoji, nego da je stvar nečije subjektivnosti ili objektivnosti. Jednog je dana Subhuti, u duhovnom stanju apsolutne praznine, sjedio pod nekim stablom. Odjednom, posvuda oko njega počne padati cvijeće. - Hvalimo te zbog tvojeg govora o praznini,- šaputali su mu bogovi. - Ali ja nisam govorio o praznini,- reče Subhuti. - Ti nisi govorio o praznini, mi nismo čuli prazninu - odgovorili su bogovi. - To je istinska praznina. I pupoljci se po njemu slijevali poput kiše.

Kasiopeje svetijo luči tebi, ki videle te niso babice oči, nje roke brez otipa, ušesa, brez odmeva violine. Čujejo, objemajo spomine, v prsih, dva utripa, v tihi temni noči. Kasiopeje svetijo luči, tebi, ki zveš da nekdo, hlipa po življenju, brez moči. V trenutku hipa čas v brezčasnost zgine, glas iz tebe, bolečine izrine, vsipa ... Ne slišijo glasu moči ko stoka, jim kriči: Mati, pusti me živeti ! Zakaj me hočeš umorit še predno se rodim . Saj ne rabim pesmi peti, nebom edini, ki ne bil bi sit. danilo

Prepevaj na glas Negdo v tebi spoznal bo svoj jaz, negdo,tam nekje, bo obstal, vzel si bo čas, negdo tam, smeje prepoznal tvoj bo obraz. Negdo sam, bi kleče rad končal svoj poraz, negdo, vsem bi kriče ljubezen priznal ... sprožil bo plaz, . . . danilo

I Know Why The Caged Bird Sings The free bird leaps on the back of the wind and floats downstream till the current ends and dips his wings in the orange sun rays and dares to claim the sky. But a bird that stalks down his narrow cage can seldom see through his bars of rage his wings are clipped and his feet are tied so he opens his throat to sing. The caged bird sings with fearful trill of the things unknown but longed for still and his tune is heard on the distant hill for the caged bird sings of freedom The free bird thinks of another breeze an the trade winds soft through the sighing trees and the fat worms waiting on a dawn-bright lawn and he names the sky his own. But a caged bird stands on the grave of dreams his shadow shouts on a nightmare scream his wings are clipped and his feet are tied so he opens his throat to sing The caged bird sings with a fearful trill of things unknown but longed for still and his tune is heard on the distant hill for the caged bird sings of freedom. Maya Angelou

Bože Oprosti mi Što sam tek došao Tamo odakle sam pun nade i pošao M.A.Dizdar

Tajanstva - Ko sam i što sam, što ću, koga volim, što tražim, kuda idem, za čim lutam? - Uzalud nebo za odgovor molim, uplašen sobom svoje suze gutam; tajanstvo stvari i života zebe, ne poznam ništa, a najmanje sebe. Tin Ujević

Nebo brez vej Debelo deblo gleda v nebo brez vej, ko veter ob oblaku preganja žejo, da sonce z dežjem, ma urice veselja, da vselej, ko oči otrok zaklad uzrejo, še ptica prepelica vsede se na vejo. Debelo deblo gleda v nebo brez vej, ko zemlja v soncu luni zriše mejo, da zvezde v žaru polnem, mrka lica osvetlijo, da v senci tej oči otrok, straha ne priznajo, še pikica kresnička vsede se na vejo. danilo

I offer you peace. I offer you love. I offer you friendship. I see your beauty. I hear your need. I feel your feelings. My wisdom flows from the highest Source. I salute that Source in you. Let us work together. For unity and peace. Mahatma Gandhi

Neba oči Belo gibljejo nebo oblaki v modrini svoj polet, v sapi vetra neenaki ujemajo se v moj pogled. . . . iz dneva v noč kljubuje. In obrne se nebo... . . . Deviško se nebo razkrije in pokaže svoj prelep izraz. Zvezda v očesa skrije iskri, za utrujeni obraz. danilo

(čakavščina) Tri nonice Tri nonice stare pred kućun su stale i kritikale. I Katu, i Pepu, i Jelu, i Toncu debelu. Jedna da j' takova, druga onakova, jedna bi se rad ženit, druga se zna lenit, treća sve zafraja četrta da ne vaja. A svet da se j' pokvaril, i prvo da j' boji bil. Tri nonice stare su kritikale od osme do polna. A kad je polne zvonilo, jednoj je doma poć bilo. Su dve ustale i nju kritikale Drago Gervais

"A meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož. Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom. Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i postajanja." (Tvrđava) Meša Selimović

SHE DESERVES IT She deserves hope, she deserves love She deserves kindness, hope and all of the above She deserves peace, she deserves understanding These are things that shouldn't be demanding She deserves to be treated with tenderness and care This is what she needs and those needs are fair She needs to be listened to in the good days and bad When's she's smiling or depressed and sad Give her what she needs, it's not a difficult task Give her what she needs, whatever she asks Don't ask why because that's what she deserves Because she is woman, a blessing bestowed on this earth The beginning of nations and giver of life In the darkness she's our hope and light She deserves it all and so much more To honor, respect and listen to her is what we should live for. ©2014 Darryl Mouzone

"Nikad ne žalite što ste upoznali neku osobu u svom životu...Jer, dobre osobe ti daruju sreću.. Loše ti daju iskustvo, a zle ti daju lekciju.. U svakom slučaju, dobijaš nešto i ne možeš nikako biti gubitnik, jer u životu, koliko si naučio, toliko si pobijedio..." Meša Selimović

Life laughs at you when you are unhappy …. Life smiles at you when you are happy …… But, Life salutes you when you make others happy. Charlie Chaplin

On the Pulse of Morning . . . I will give you no more hiding place down here. You, created only a little lower than The angels, have crouched too long in The bruising darkness, Have lain too long Face down in ignorance. Your mouths spilling words Armed for slaughter. The Rock cries out today, you may stand on me, But do not hide your face. . . . M.A.

Svitlo u Tebi... To bokun svitla u Tebi šta san za se užga ja ne može ugasiti niti rika lavova. Pa mi svitli - da znan. Di ću za života okrenit glavu? Di svitli - svitlo u Tebi. Di svitli - svitlo u Tebi. I kad je svugdi mrak... Ka šta je sad. Ti svitliš. Tu nemore niko ništa. Tu nemo š ništa čak ni Ti. TO stvar je ljubavi.. Koja stoji i ne pita ništa. Ni Di? Ni Kako? Ona uvik postoji... Luky

Brezjanka Mati rodne grudi mila ljubezen tebi me rodila. Ako še zazebe, me objela, da s toploto bi ogrela. Enako iskro v očeh imel, nasmejanih lic, vesel. Jedel iz prsi, po domače, enako iz vsake, a drugače, rasel, zrasel v prave hlače. Nasmejanih lic, vesel, enako iskro v očeh imel. Jedla kar domače sva iz prsi, ampak, še žlica je navrsti, namazan kruh pa prstki in mlečno meljejo mi zobki, ki začasni so okraski. A izrinejo jih korenjaki, nasmejanih lic. Vesela, enako iskro v očeh imela. danilo_2

Da si neviden Je cvetela roža za spomine svečana sveča pa napis prebrala in čakala na obraze brez vsebine. Vklesana skala je v žalosti obstala. Več kot to da si neviden . ti pove pogled obraza brez vsebine, še mnogo, mnogo več kot to, da si neviden. Vklesana skala je v žalosti obstala. in čakala na obraze brez vsebine. Svečana sveča pa napis prebrala, je cvetela roža za spomine. danilo

Kazalec življenski uri kaže, če zmore plezalec, se povzpeti na vrhunce njih strmin, kot gorska ptica Gorkega v posmehu. Strmih, borih pet stopinj, zanohtane dereze odrivajo k uspehu, brez vrvi, naveze, krampal v ledu je cepin, kot mečarica sreče, starca v morje. Naslednjih borih pet stopinj pod lediščem, tukaj vleče, gorje; utrip zvoniščem, u šesom čuje opomin, kot med korakom srčnega utripa. Poslednjih, borih pet stopinj, ostro strela ustrelila je tišina... Odriv kazala odmeva iz globin, kot prekratek za stopinjo. Teh borih, pet stopinj. Še šestdeseta ne dočaka, ko se poslovijo brez šepeta, z minuto zadnjo, vseh tišin danilo 1

P.S. Deset sekund odmeva v tišini Kot neveste odete v belo, vabile gore, oddaljene, le borih pet stopinj.

Če kanibal zatuli Umiral je že človek. Nič več so krat umrli živi, ko lahko ta žival iz želodca kruli, sili, kot pritepeni pes, drhal. Umiral zraven vrat je takrat, ta strah, za klan, ko pogledi, skozenj, čez, potiskajo mu skledo v ek, a v rokah, prazna žlica žuli. Razčlovečen je človeka član, če kanibal zatuli. Dva lačna sama. Jaz, človek, kot podgana. Danilo

Talcem v lica Ko so tulile sirene, ko so tulili volkovi, njih veter tuli, žene, zavija; strah v ušesih udarce bobnajo membrane. V tesnobo stiskajo okovi spomine o preteklih časih, ko grobove šteli so zvonovi. V lica talcev so dne krivice vpila usta zmagovalcev iz tehtnice pravice: "Na trgu je valuta nična!" Odmeva v zidu spet, sveža stara, nova sled. Brazgotina v ometu je resnična. Pokošeno so umolknili, preživeli le v spominu. Iz zidu odmevajo v opominu; Ko se streli nebi ponovili,... ...nebi ponovili,... ...ponovili... Danilo

Lepa misel Lepa misel iz vetra vzeta, v besede speta, pa nazaj v veter dana. V prostoru-času naj zadene, se ponovno spne, naj ne ovene. Danilo p.s. Vse najboljše ob rojstvu leta 17