POJDI NA SPREHOD, ČEPRAV JE TEMNO. NADIHAJ SE SVEŽEGA ZRAKA, POSKUSI SE NASMEHNITI, RECI PRIJAZNO BESEDO NEZNANCU, ČE GA PO NAKLJUČJU SREČAŠ IN JE VIDETI PRIJAZEN. VEDNO ŽIVI VEDENJE SVOJEGA SRCA.
SONČEVE POZITIVKE · SKUPNOST
zamorjena
Pogovor v rubriki Lepe misli, verzi in pesmi.
Odgovori: 127OdgovoriOgledi: 57.405OglediDanilo1
Ko vas pokliče ljubezen, ji sledite, čeprav je njena pot strma in težka. In kadar vas vzame na svoje peruti, se ji prepustite, čeprav vas utegne meč, skrit med njenim perjem, raniti. In kadar vam govori, ji verjemite, četudi vam njen glas pretresa sanje, kot vam sever pustoši vrtove. Kajti tako kot vas ljubezen krona, vas mora tudi križati. Pripomore vam k rasti, a vas tudi oklesti. Tako kot se vzpne do vaših višin in vam boža najtanjše veje, ki trepečejo v soncu, bo prodrla tudi do vaših korenin in jih stresla tam, kjer se oklepajo zemlje. Kakor žitne snope vas zbira k sebi. Omlati vas, da bi vas razgalila. Preseja vas, da bi vas rešila plev. Melje vas do čiste beline. Zgneta vas, dokler ne postanete voljni. Nato vas izroči svojemu ognju, da bi mogli postati sveti kruh za božjo gostijo. Vse to vam stori ljubezen, da bi spoznali skrivnost svojega srca in v tem spoznanju postali delček srca Življenja. Toda če v svojem strahu iščete zgolj miru in užitka v ljubezni, je bolje za vas, da si zakrijete svojo goloto in odidete z mlatišča ljubezni v svet brez letnih časov, kjer se boste smejali, a ne iz srca, jokali, a ne izjokali vseh solz. Ljubezen daje samo sebe in jemlje samo sebe. Ljubezen ne jemlje v posest in noče postati posest. Zakaj ljubezen zadostuje ljubezni. Kadar ljubite, ne recite »dragi je v mojem srcu«, temveč raje »sem v srcu dragega«. In ne domišljajte si, da morete usmerjati tok ljubezni, kajti ljubezen bo, če se ji le zdite vredni, usmerjala vaša pota. Ljubezen ima samo to željo, da izpolni samo sebe. Toda če ljubite, a ste polni želja, naj bodo vaše želje take: Stopiti se in postati žuboreč potok, ki poje svojo pesem v noč. Spoznavati bolest prevelike nežnosti. Raniti se s svojim lastnim razumevanjem ljubezni in krvaveti voljno in radostno. Prebuditi se ob zori z lahkim srcem in se zahvaliti za nov dan ljubezni. Umiriti se ob popoldanskem počitku in razmišljati o zanosu ljubezni. Vračati se na večer s hvaležnostjo domov in zaspati s havalnico na ustnicah in z molitvijo za ljubljnega v srcu. ~Kahlil Gibran~
Prinesi mi rože, ki divje cvetijo, odpelji me v goro, kjer škrati živijo. Pokaži mi zvezdi z mojim imenom, zloži mi pesem z bizarnim refrenom. Povabi me včasih v kraje neznane, mi zjutraj pod okno pripelji cigane. Povej mi o sanjah, četudi so grešne, zaupaj mi želje, četudi so smešne. Napravi to zmeraj, ne bodi kot drugi, ljubezen ni reka, ki teče po strugi. Napravi to zopet, ne hodi po poti, saj sreča ni nekaj, kar pride naproti. Poljubi me nežno. ko drugi hitijo, povabi me v mesto, ko drugi že spijo. Usoda je živa in mrtvi junaki, naj še hrepenijo postaje in vlaki. Feri Lainšček
Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne. Miroslav Antić
Ti meni svetlo sonce, a jaz sem mesec tvoj, od tebe luč dobivam, od tebe ogenj svoj. Ko tvoja luč mi sije, svetal mi je obraz, ko žar mi tvoj zatone, obda me mrak in mraz. Za tabo vedno vije se misli mojih pot, začaran du me spremlja prav vedno in povsod. Simon Gregorčič
Nekoga moraš imeti rad, pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen, nekomu moraš nasloniti roko na ramo, da se lačna nasiti bližine, nekomu moraš, moraš, to je kot kruh, kot požirek vode, moraš dati svoje bele oblake, svoje drzne ptice sanj, svoje plašne ptice nemoči -nekje vendar mora biti zanje gnezdo miru in nežnosti, nekoga moraš imeti rad, pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen, ker drevesa in trave vedo za samoto, -kajti koraki vselej odidejo dalje, pa čeprav se za hip ustavijo, ker reka ve za žalost -če se le nagne nad svojo gladino, ker kamen pozna bolečino -koliko težkih nog je že šlo čez njegovo nemo srce, nekoga moraš imeti rad, nekoga moraš imeti rad, z nekom moraš v korak, v isto sled, o trave, reka, kamen, drevo, molčeči spremljevalci samotnežev in čudakov, dobra, velika bitja, ki spregovorijo samo, kadar ljudje obmolknejo. Ivan Minatti
Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. a ne putujem ja. to beskraj po meni hoda. ............. Išao sam i ja u svet bez bežanja. Išao sam da odrastem. Sad sve mogu. Sad sve umem. Ali šta mi sve to vredi kad sam sebe ne razumem. Miroslav Antić
HVALNICA NERODNOSTI Če mojstrsko pišeš z desno roko, postani levičnik: čačkaj, do nespoznavnosti čačkaj črke, ki bodo v gošči svojih drhtečih, nebogljenih zavojev odsevale slutnjo svetlobe besed... Kot otrok se ponovno úči risati obrise stvari s črkami in vedi, da bo resnica navzoča v teh črkah, vse dokler tvoji drhteči prsti ne bodo čvrsto držali peresa, vse dokler se bo svet upiral tvoji nerodni roki. V trenutku, ko boš postal mojster peresa, mojster lepopisa, umetnik črk, bodo črke premagale stvari in svet se bo umaknil iz črk. V tvojem lepopisu, v tvojem mojstrstvu bodo samo še črke, ne bo ničesar več, bodo samo še črke, samo še nič... Tedaj začni pisati s prsti desne noge! Boris A.Novak
Ja sam svoja najčudnija, najlepša putovanja, prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave. I tu su stali beskraji o kojima i ne slutiš. Biti putnik kroz mudrost, to znači: baviti se vratolomijom bezumlja. Ne srljajući, već - drhtavo, dostojanstvenom nežnošću jedne predivne lude. M.Antić
Plava zvezda Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora, zbunja, trava, opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda prava. Cak i ako ne verujes, probaj toga da se setis. Kad zazmuris i kad zaspis, ti pokusaj da je cujes, da odletis, da je stignes i uhvatis i sacuvas kad se vratis. Ali pazi: ako nije sasvim plava,sasvim prava, mora lepse da se spava: da se sanja do svitanja. Mora dalje da se luta. Tristo puta. Petsto puta. Mora dugo da se nadje. Treca. Peta. Mora u snu da se zadje na kraj sveta. I jos dalje iza kraja: do beskraja. Mora biti takve zvezde. Sto se cudis. Pazi samo da je negde ne ispustis dok se budis. Jednog dana, jedne noci, ne znam kada, ali znam tacno, izgledace nebo bez nje tako prazno, tako mracno. I sva sunca, sve lepote i sve oci sto se jave, nikad bez nje nece biti sasvim tvoje sasvim prave. Ja ti necu reci sta je ova zvezda cudna, sjajna. Kad je nadjes-sam ces znati. Sad je tajna. Miroslav Antic
Tone Pavček (za vse pavčke) Ko hodiš, pojdi zmeraj do konca. Spomladi do rožne cvetice, poleti do zrele pšenice, jeseni do polne police, pozimi do snežne kraljice, v knjigi do zadnje vrstice, v življenju do prave resnice, v sebi do rdečice čez eno in drugo lice. A če ne prideš ne prvič ne drugič do krova in pravega kova poskusi: vnovič in zopet in znova.
ODKAR VEM ZANJO Odkar vem zanjo, imajo dnevi modre oči in vode barvo njenega krila. Odkar vem zanjo, veter šumi njen glas in rože njene besede govore. Tako rad imam poletne oblake: njene korake so spremljali, ko je čez trave večerne prišla. Tako imam rad te vrbe ob vodi, zamišljene v tiho, nežno pravljico o njej. Nihče ne ve, kaj šepetajo. Samo jaz. In se smehljam. Odkar vem zanjo, sem kot avgustovska noč: miren, poln zvezd in daljav. (Ivan Minatti)
Gorje! Umiram od hrepenenja Neprestano hrepenim po njej Tatovi bi me lahko odnesli Pa se sploh ne bi zavedal kaj počno. Stokrat na dan umrem od bolečin In se od radosti stokrat ponovno rodim. Ai las! Com mor de cossirar! Que manhtas vetz en cossir tan: Lairo m'en poirian portar, Que re no sabria que.s fan Cen vetz mor lo jorn de dolor E reviu de joi autras cen. (Trubadurska)
(Sinu) TVOJA STAZA Čuj, kad ti je jako teško, kad te nešto strašno muči, i kad ti je stvarno tijesno na ulici i u kući, daj, odmahni lijevom rukom, daj, odmahni desnom rukom i odlučno, čvrsto kreni za nečujnim nekim zvukom. Kreni stazom koje nema. To će biti tvoja staza. Tko zna što ti sutra sprema taj tvoj put bez putokaza, al' znaš: to je tvoja cesta što nekamo ipak vodi i da na njoj nema mjesta za drugoga. Zato brodi! Ako ipak nekad negdje na lud kamen zakoračiš, pa kad glavom o tle tresneš, nemoj zato da se smračiš, već, molim te, junak budi, k'o da ništa bilo nije pa nastavi svojom cestom još oštrije nego prije. A kad ti je zbilja dobro, kad pomisliš da si snažan, smiri malo svoju snagu, i nemoj se pravit važan. I nastavi svojom cestom, niti lijevo, niti desno. Po širokom hodaj usko, a napni se kad je tijesno. I jednog ćeš dana stići na kraj samog tvoga puta. Tog ćeš časa možda biti bez cipela i kaputa, al' ćeš znati što si, tko si, i koliko zbilja vrijediš. Da si Netko samo zato, što jedino put svoj slijediš. Ratko Zvrko
Horoskop Svemu će probati da te iz knjiga nauče. Možeš naučiti da izgovaraš laž kao istinu. Da izražavaš kako to dolikuje, ili da imitiraš žalost i sreću. Da budeš privržen, ili na izgled privržen. Da budeš hrabar, ili na izgled hrabar. Da budeš iskreno ili pritvorno zadovoljan malim. Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš sažaljenja, ili da nemaš milosti. Naučiće te da budes čak i pomalo darovit, tek da bi kunjajući proživeo svoj vek. Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osim četiri stvari. Osim vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti i umetnosti strpljenja. Miroslav Antić
K. Gibran, Čista Ambrozija (odlomek iz knjige) "...Umikam se v osamo, da bi se skril pred samozadovoljnimi posamezniki, ki v sanjah uzrejo strašilo znanja, in so že prepričani, da so dosegli svoj cilj. Pobegnil sem iz družbe, da bi se izognil takim, ki zgolj iščejo fantomsko resnico svojega prebujenja; in kričijo svetu, da so dokončno spoznali srčiko resnice. Zapustil sem svet in se odpravil v samoto, utrujen od izražanja vljudnosti premnogim, ki menijo, da je skromnost zgolj nekakšna oblika nemoči in bojazljivosti, snobizem pa oblika moči. Iskal sem samoto. Moja duša se je namreč zasitila družbe takih, ki so prepričani, da Sonce, Luna in zvezde vzhajajo zgolj iz njihovih kovčkov in ne sijejo drugam kot na njihov vrt. Pobegnil sem pred stremuškim uradniki, ki pretresajo "tostransko" usodo ljudstva, hkrati pa jim v oči trosijo zlati prah, njih ušesa pa polnijo z nesmiselnim žlobudranjem. Poslovil sem se od duhovnikov, ki živijo drugače, kot pridigajo, od ljudi pa zahtevajo tudi tisto, česar od sebe nikoli. Zatekel sem se v osamo, ker ni bil prav nihče prijazen z mano, če tega nisem drago plačal s svojim srcem. Zatekel sem se v osamo zaradi zaničevanja te velike in grozljive ustanove, ki ji ljudje pravijo civilizacija – simetrična strahota, ki temelji na trajni bedi človeških bitij. Zatekel sem se v osamo, ker v njej duh, srce in telo živijo polno. Odkril sem neskončne puščave, v katerih si sončna svetloba odpočije, rože pošiljajo svoje vonjave v vesolje, potočki pa prepevajo na poti do morja. Odkril sem planine. Tam sem videl sveže prebujeno Pomlad, pisano hrepenenje Poletja, bogate pesmi Jeseni in čudovito skrivnost Zime..."
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim. Miroslav Antić
PEVCU Kdo zná noč temno razjásnit, ki tare duha! Kdo vé kragulja odgnati, ki kljuje srce od zora do mraka, od mraka do dné! Kdo učí izbrisat 'z spomina nekdanje dni, brezup prihodnjih oduzét spred oči, praznôti ubežáti, ki zdánje morí! Kako bit óčeš poet in ti pretežkó je v prsih nosít al pekel, al nebo! Stanu se svojega spomni, tŕpi brez miru! France Prešeren
Nekoga moraš imeti rad Nekoga moraš imeti rad, pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen, nekomu moraš nasloniti roko na ramo, da se, lačna, nasiti bližine, nekomu moraš, moraš, to je kot kruh, kot požirek vode, moraš dati svoje bele oblake, svoje drzne ptice sanj, svoje plašne ptice nemoči - nekje vendar mora biti zanje gnezdo miru in nežnosti -, nekoga moraš imeti rad, pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen ker drevesa in trave vedo za samoto - kajti koraki vselej odidejo dalje, pa čeprav se za hip ustavijo -, ker reka ve za žalost - če se le nagne nad svojo globino -, ker kamen pozna bolečino - koliko težkih nog je že šlo čez njegovo nemo srce -, nekoga moraš imeti rad, nekoga moraš imeti rad, z nekom moraš v korak, v isto sled - o trave, reka, kamen, drevo, molčeči spremljevalci samotnežev in čudakov, dobra, velika bitja, ki spregovore samo, kadar umolknejo ljudje. Ivan Minatti
[QUOTE][u]Quote by: Violeta[/u][p]Tone Pavček (za vse pavčke) Ko hodiš, pojdi zmeraj do konca. Spomladi do rožne cvetice, poleti do zrele pšenice, jeseni do polne police, pozimi do snežne kraljice, v knjigi do zadnje vrstice, v življenju do prave resnice, v sebi do rdečice čez eno in drugo lice. A če ne prideš ne prvič ne drugič do krova in pravega kova poskusi: vnovič in zopet in znova.[/p][/QUOTE] Ne morem verjeti kako lepa pesem! Kako preprosto in do dna segajoče. Vsa čast!
..... Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one lepe čarolije, od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika čudesna značenja svega što izgleda isto. Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene. Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena, ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja. M.Antić
DOTIK SANJ Samo takrat ko naenkrat dobiš tisti drugi obraz ko se ti lica sprostijo v breztežno milino in zamaknjenim ustnicam ni več do smeha začutim pod prsti obrise. In vem, da so sanje ker tisti obraz ne nastane niti iz strastne ljubezenske želje niti na ukaz zaslepljene moči, ki v divjem zagonu vihravo raztrga čarobni oblak da se razblini in izgine odsev v negibni gladini. Zato je le topla bližina, kar nam ostane in besede, podobe ki svet uredijo v varno, pozabljeno srečo da se obraz umiri ti v sanje in začutim pod prsti obrise. To, kar že tisoče let brez uspeha želijo sanjači to hrepenenje brez konca, ki pesnike žene v obup te osamljene ptiče, ki zapojejo zgodaj, a pozno spoznajo da jim sreča ostaja zakrita, dokler so sami z negibnimi, mrzlimi, spečimi prsti. Zato le takrat ko naenkrat dobiš tisti drugi obraz ko se ti lica sprostijo v breztežno milino in zamaknjenim ustnicam ni več do smeha začutim pod prsti obrise in vem, da so sanje. (Alojz Ihan, Salsa)
Dober tek Jaz je Ti Ti je Jaz. Lačen Jaz Ti zre v obraz. Lačen Ti strmi, izraz kot Jaz, z lačnimi očmi. Ko ta dva spoznata, da sta v sebi brata, takrat Ti in Jaz smo vsi, Jaz in Ti , smo Mi. Ti je Jaz Jaz je Ti.
Dober tek Jaz je Ti Ti je Jaz. Lačen Jaz Ti zre v obraz. Lačen Ti strmi, izraz kot Jaz, z lačnimi očmi. Ko ta dva spoznata, da sta v sebi brata, takrat Ti in Jaz smo vsi, Jaz in Ti , smo Mi. Ti je Jaz Jaz je Ti.
Ljudi u našim godinama ulaze u ljubav oprezno, kao neplivači u plitku vodu, kao političari u kombinacije, iz čistog straha od ponovnog voljenja, iz nesigurnosti, a oni su zanate ljubavi već dobrano izučili i mogli bi biti od slatke pouke neiskusnima, no ostaće zavatreni a sigurni i uspravni na ulici, međ ljudima, samo će u hladnim noćima, sami i prepoznati odjednom, izaći na začuđen sneg i glasno zaplakati. Pero Zubac
Sanjao sam, dragi Bože. Kartamo nas dvojica. U novom stanu. U kojem stanuje. I djevojka koja mi je. Dala nogu. Ti me pitaš do kada ću ja tako. U stanu s djevojkom koja me ne voli. A ja zurim u svoje karte. Nemam ni jednog aduta. Nemam ni asa. Niti kralja. I pogledam nemoćan u tvoje lice. I vidim da ti vidiš. Sve moje karte koje nemam. I još mi postavljaš pitanja. Na koja nemam odgovor. A ona stoji naslonjena na vrata. Obasjana safirima, smaragdima. Dijamantima tako sitnim da se cakle. I kao da me grije njena svjetlost. I stišće me slatko u grlu. Preslatko pa mi je malo muka. A i karte mi ne idu. Simo Mraović
MAVRIČNI KROG Mavrični krog, nebesni svod, risba je malega dečka, izpod potez, doli, počez, glej še pripis je besed: Dan na dan sij nam sonce, dan na dan, smej nebo se, dan na dan smej se mama, srečna ti, srečen jaz. (2 x) Tu in povsod, sleherni rod sreče želi si in mira, star ali mlad, zdrav in vesel vedno si rad boš zapel: Dan na dan sij nam sonce, dan na dan, smej nebo se, dan na dan smej se mama, srečna ti, srečen jaz. (2 x) Nočemo zla, vojn in gorja, čuvajmo mlade rodove, zanje ves čas trudimo se, to je zapoved za vse: Dan na dan sij nam sonce, dan na dan, smej nebo se, dan na dan smej se mama, srečna ti, srečen jaz. (Ostroskij)
"Heathcliff: I pray one prayer. I shall repeat it till my tongue stiffens. Catherine Earnshaw, may you not rest as long as I am living. I know that ghosts have wandered on the earth. Be with me always. Take any form. Drive me mad!... Only do not leave me in this abyss, where I cannot find you." E.Bronte ("Wuthering Heights")
smeški....:-))
Povratak Dobriša Cesarić Ko zna (ah niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti - velim, Ali ja ne znam, da li da je želim, ili ne želim. U moru života, što vječito kipi, Što vječito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Možda iste kapi - I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem, Jedna vječnost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna u plavom, Ne sluteći, da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja, koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime, Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti, Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve, što slutnja šapne; Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Poglédat ko stranci, Bez imalo svijesti, koliko nas vežu Neki stari lanci. No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono, što je bilo; I radost, i tugu. I sinut će oči, naći će se ruke, A srca se dići - I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići. Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti - velim, Ali ja ne znam, da li da je želim, Ili ne želim.
Košara sa ljekovima Moji mater i ćaća imaju jednu košaru sa tabletama Oni prije spavanja moraju popiti po 6 od žutih ... 6 od plavih ... 6 od bijelih kao ljiljan po 4 od roza po 1 malu gorku, crnu ... 3 od ultramarina ____________________ ... 26 i tako dalje Ali nekih boja ponekad nedostaje Moj ćaća, tada i inače silnik, otima mojoj materi pojedine boje ja ne mogu posredovati jer često putujem ili nastupam na malom ekranu, a moja mater skonšumana, nježna, zgađena bezvoljna, ista kao ja, skamenjena, popije bešćutno dvadesetak zelenih i ode na spavanje. Arsen Dedić
M. Mika Antić Govor (odlomek) Antić govor "...smatram velikom slabošču i stvarno bih bio potišten kada bih sve ovo što osečam, morao da ti objašnjavam hudim jezikom čoveka: recima sumnjivim, rovitim, razjedenim i nekorisnim postoje svakodnevne, sasvim obične stvari, koje su mnogima tajna "najcvrsča vrata su ona koja su širom otvorena" kaže jedan prastari zapis sa tibeta postoji govor koji če neko otkriti sutra, a možda niko neče ni pokušavati da ga otkrije ali ti ga več sada moraš obuhvatiti mislima jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva postoje kulture gestova, disanja ili vida postoji vreme vremena i prostiranje prostora postoji lepota lepote ostoji istina istine, stvarnost stvarnog, volja volje i moč moči postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja, ... postoji i ljubav ljubavi, sine moj pišem umesto tebe, saljem telegrame pinokiju i malom princu javljam se bar jednom dnevno telefonom galebu dzonatanu livingstonu i pepeljugi ali ni reci odgovora znači da misle na nas..."
Tamo gdje noč susreče zoru, tamo gdje sunce dodiruje sunce novo, tamo gdje puteva ni staza nema, tamo gdje sve prestaje i sve nastaje, tamo je možda baš tu ili samo tamo, tamo i tu kad u jedno se spoje, tad ljubav se rodi i tu i tamo. Mirko K.
Da je barem 1993. godina Da je barem ona strašna, po poniženju ni sa čim uporediva 1993. godina kada nismo imali ničeg sem jedno drugog. Barem da je ta strašna, ta milion puta prokleta 1993. godina! Još punih pet godina mogao bih da te gledam. Izet Sarajlić
Kurt Weill/Roger Fernay Youkali http://www.youtube.com/watch?v=Q8vV89kXYnI&feature=related (lyrics) It was almost to the end of the world That my wandering boat Straying at the will of the waves Led me one day The isle is very small But the kind fairy that lives there Invites us To take a look around Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure Youkali Is the land where we forget all our worries It is in our night, like a bright rift The star we follow It is Youkali Youkali Is the respect of all vows exchanged Youkali Is the land of love returned It is the hope That is in every human heart The deliverance We await for tomorrow Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure But it is a dream, a folly There is no Youkali And life carries us along Tediously, day by day But the poor human soul Seeking forgetfulness everywhere Has, in order to escape the world Managed to find the mystery In which our dreams burrow themselves In some Youkali Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure Youkali Is the land where we forget all our worries It is in our night, like a bright rift The star we follow It is Youkali Youkali Is the respect of all vows exchanged Youkali Is the land of love returned It is the hope That is in every human heart The deliverance We await for tomorrow Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure But it is a dream, a folly There is no Youkali But it is a dream, a folly There is no Youkali
...dokler lubezen do ljubezni.. obstaja filozof I JA menita: pogosto: "We are nothing but will to Love" Realnost: *Ne drugače trdid ker je laž* Eva naučila je Adama novo besedo ..in obratno.. zato "Boga" molim - hvalim vse ženske spoštujem.. a LE "Evo" ljubim. TO JE "ljubezen" ..evo Ti besedo... besed se, da napisat a realnost ljubezeni je neopsljiva. Je "dih" čut srca, k'se opisat ne da Duh palnske cvetjlice JE Reanost, ki' isto se opisat da; A JE realnost.. That's why dreams ar't folju at all. Pisec se moti... Poglel v svoje srce zakaj - zašto citraš verze ljubezni Ogovor TI JE in JE dokaz da Sanje niso folly.. Objemi njega mene ki poleg tebe - vas stoji Sanje NISO folly.... Niso folly at all... Kje Eva Je - SI ljubim Jo - Te se sprašujem.. Sanjam that's why sanje - are't folly.
...Duh planiske cvetjlice JE Reanost, ki' isto opisat NE da;
[QUOTE][u]Quote by: dreams ar't folly OP: Popravilo: ----------- Duh planinske cvetlice' '''''''''''''''''''''' JE Realnost, '''''''''''''''''''''' ki's isto, NE da opisat; a to realnost JE ''''''''''''''''''''''''''' ps: http://www.youtube.com/watch?v=Q8vV89kXYnI&feature=related ...gor tud bila je realnost je /nekje/ v času - prostoru JE k'JE /sedaj/ /sedaj/ je /sedaj/ NI prej al' pozneje sedaj = sedaj vse v neskočnem času - prostoru JE LE /sedaj/ ni samo biserna misel - sanjska misel JE realnost, TUDI na_norveškem v SRCU sedaj.... TU in povsod ...pisec pesmi JE fooly = falil JE... ...saj na_norveškem tudi ...na_norvškem v /Srcu/ ...na-norveškem ni mrzlo... ...saj tudi na_norveškem ...ljubi to: ...Važno = ...govorim se SAMO ...prvo pesem SAMO' ...druge ...kakor tud prve NE poznam ...a spoštum JO ...zato ponovim: ...to ista pesem = kakor gor je: http://www.youtube.com/watch?v=Q8vV89kXYnI&feature=related PS:...zato je kontradikcija = folly kar pisec piše. '''''''''''''''''''' Vir: moja misel to je! NE Sanje, ker /bolečine ali ljubezen/ --------------------------- /JE realnost/ ------------- /čuti se/ -------- to NISO Sanje.... ''''''''''''''''''''''''''' utrip zvezde /srca niso Sanje ------------------------------ čul sem ga nekje v času prostoru, kar sedaj JE.. in NI. Sanjsko lepo JE v prostoru biserov - Sanj. Sanj, JE sedaj... sedaj NI prej - poznej JE sedaj.... moja in kitajska števika sreče je 8 in 8deset... kar hiter je... Če tudi nisem dohtar a znam "brojit"- štet do 8 i(n) 8deset = v tem momentu 60 sekund isto = To LE biserna moja misel je... Je naravno, NI nevarno če tudi Se NE hiter teće A / addio vsem... gledat grem /biserno/ gledat / zvedo/ v Star trek fillmu sedaj NE prej NE poznej' addio vsem "Evam" Evam vsem Evi pa "moji" Evi ker je NI in JE biserni objem 'N poljub... [/p][/QUOTE]
[QUOTE][u]Quote by: Nan[/u][p]Kurt Weill/Roger Fernay Youkali http://www.youtube.com/watch?v=Q8vV89kXYnI&feature=related (lyrics) It was almost to the end of the world That my wandering boat Straying at the will of the waves Led me one day The isle is very small But the kind fairy that lives there Invites us To take a look around Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure Youkali Is the land where we forget all our worries It is in our night, like a bright rift The star we follow It is Youkali Youkali Is the respect of all vows exchanged Youkali Is the land of love returned It is the hope That is in every human heart The deliverance We await for tomorrow Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure But it is a dream, a folly There is no Youkali And life carries us along Tediously, day by day But the poor human soul Seeking forgetfulness everywhere Has, in order to escape the world Managed to find the mystery In which our dreams burrow themselves In some Youkali Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure Youkali Is the land where we forget all our worries It is in our night, like a bright rift The star we follow It is Youkali i Youkal Is the respect of all vows exchanged Youkali Is the land of love returned It is the hope That is in every human heart The deliverance We await for tomorrow Youkali Is the land of our desires Youkali Is happiness, pleasure But it is a dream, a folly There is no Youkali But it is a dream, a foll ++++++++++++++ ...napak..se zopet opravičujem... Ignoranca..z moje strani...sem pač mislil, da samo neka filozofija A realnost je se govri of prostoru deželi kjer ljudje in kultura z vsemi svoji aspiracijami realno živijo. L. pozdrav... Bomo drugič Tango... Počakaj za zadnji tango... ...potem gremo..(če ne greš Ti, bom probal - drugo upam dobiti. Sam NE grem) .....NIMAM pojma.... hec (lepo bi bilo, da bi šla skup/aj) ..lepo je seboj govoriti. A lepše, srečen je (Ki-ss) JE s Teboj "biti". Vzemi šalo....Ki-ss sTeboj BITI.... lepo Se Mej... lepo je Z nan BITI... hec ni hec.. NE VEM nimam pojma.. '''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' Neka komadov spod in mapa a Joukalil obstaja. ...probaj "play it all" http://www.youtube.com/topic/yEJkkSQeMhA/youtube---ute-lemper?feature=relchannel MAPA: (There IS Youkalli) http://www.tripadvisor.com.au/LocalMaps-g1131457-d2293163-Le_Youkali-Area.html There is Youkalli
Vstani suženj in se upri Izgubil boš verige, a zadobil prostost! (Mladi komunist, Delavcem, D 1921, 12). Nedolžna bitja se trpinčijo proletarjatu zavest dajajo, da bodočnost je njegova in z nko ves svet (A. S., Zavest, D 1922, 127.)
HEJ, SLOVENI Hej, Sloveni još ste živi Reč naših dedova, Dok za narod srce bije Njihovih sinova. Živi, živi, duh slovenski Živećeš vjekovma, Zalud preti ponor pakla, Zalud vatra groma Nek' se sada i nad nama Burom sve raznese, Stena puca, dub se lama, Zemlja nek se trese. Mi stojimo postojano kano klirusine, Proklet bio izdajica svoje domovine.
[QUOTE][u]Quote by: Nan[/u][p] HEJ, SLOVENI Hej, Sloveni još ste živi Reč naših dedova, Dok za narod srce bije Njihovih sinova. Živi, živi, duh slovenski Živećeš vjekovma, Zalud preti ponor pakla, Zalud vatra groma Nek' se sada i nad nama Burom sve raznese, Stena puca, dub se lama, Zemlja nek se trese. Mi stojimo postojano kano klirusine, Proklet bio izdajica svoje domovine '''''''''''''''''''''''''''''''' ..hala nan karškoli spomine... ..pogosto mislim na Vse Slovanski UNION, kar JE utopija...a števivilo je dovol veliko kutura tudi.. A zgodovine politika zelo zelo nazanesliva... '''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' Slovai NE pznajo še demokracije.... '''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' Pokazal bi rad slovaski državo ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' kjer je v zgodvine dolgo demokracija delovala. '''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' ..kultura al karkoli že..PESEM SE MI s dopade. Ritem energije je neprmirliva, ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' A VSE besedilo NE GRE ??? naj bo že za enX. http://www.youtube.com/watch?v=ge7KoJxSgSc&feature=related ...ta je pa lušna... dvoumna ... http://www.youtube.com/watch?v=fDPU6D1f-Vg .[/p][/QUOTE]
PONEKAD Ponekad treba oprostiti da nađemo spas Ponekad moramo pasti duboko ispod tla da bi se odrazili putem neba Zamotati se u bijelo da nađemo boje Koračati hitro da bi sustigli tišinu Lucidno sanjati svakim danom Ponekad se treba ogoliti do kosti da prekinemo strah I mirovati da se stiša oluja duše Ponekad je glas Mjeseca najveća propovijed A dah zore oslobođenje Ponekad treba zatvoriti mnoga vrata Zaključati ih lokotom i baciti svaki ključ Sloboda je koračati sa svojom sjenom Sloboda je osmjehivati se odrazu u vodi Ponekad moram dodirivati prošlost da nađem zaboravljeni djelić Ponekad me vuče prema gore i tlo me ne drži Pete i prsti postaju lako lebdeći Koljena drhteća Snježnoplavi blues je sve slađi Ramena i ruke podižu se i postaju nemir.. au: metamorfoza
Miroslav Antić ZARUKE — Ustani Ružo, očešljaj se. Došli su ti Romi, prosioci. — Neću ga, majko, ne mogu, jer je Miloš mator, jer je mnogo crn i garav ko garava šerpa. — Ustani, Ružo, očešljaj se. Miloš te je kupio. — Čekaj samo dok ja umrem, pa me više nikad nećeš naći. Samo će doći jedna luda tica na moj grob, da mi plače ko da mi je ona mama, a ne ti. Samo će doći jedan blesav vetar na moj grob, i šareno šašavo cveće da mi plaču ko da su mi oni mama, a ne ti. Čekaj samo dok umrem, pa ćeš da me uvek praviš od blata. Da oživim. A ja: ništa. Nikad više. Sad vidiš da ne mogu da ustanem, ni da se očešljam, ni da obujem bele cipele. Sad vidiš da ne mogu da se udam od jedanaest godina.
Piši mi na zelenu adresu ljeta. Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti. Glava mi je puna nekih divnih soneta, a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti. Jutros su opet pisali nešto povodom moje najnovije zbirke. O uticajima ponovo izmislili su čitave priče. Najveći uticaj na mene izvršila je jedna apsolventkinja germanistike, ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče. Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i Madagaskar i Meksiko, Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko. Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon. Nema te ni u jednoj enciklopediji, ni u jednom “Ko je ko” Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira, krevet i suze i cvijeće u vazi. Tvoje oči su mi jedina lektira u ovom danu koji prolazi i odlazi. Izet Sarajlić
Založba Chiara 
